Energetski izazov: Koliko struje zapravo „pije“ kvantni računar u 2026. godini?

Sredinom 2026. godine, kvantno računarstvo je izašlo iz faze eksperimentalnih laboratorija i postalo ključni alat u farmaceutskoj industriji, logistici i kriptografiji. Međutim, dok se divimo brzini kojom ovi sistemi rešavaju probleme koji su decenijama bili nesavladivi za klasične superračunare, javlja se goruće pitanje: kolika je cena te moći izražena u kilovat-satima?

Paradoks hlađenja: Gde odlazi energija?

Za razliku od klasičnih servera gde najveći deo energije odlazi na procesorski rad i ventilaciju, kod kvantnih računara (posebno onih zasnovanih na superprovodnim kubitima, kakve koriste IBM i Google), situacija je drastično drugačija. Sam kvantni procesor (QPU) troši zanemarljivu količinu energije. Pravi „potrošač“ je kriogeni sistem – masivni rashladni uređaji koji procesor moraju držati na temperaturama nižim od onih u otvorenom svemiru (oko 15 milikelvina).

U 2026. godini, prosečan kvantni sistem sa preko 1.000 kubita zahteva stabilno napajanje od oko 25 do 40 kilovata. Poređenja radi, to je ekvivalent potrošnji dvadesetak prosečnih domaćinstava u našem regionu u punom kapacitetu.

Kvantna prednost vs. Energetska prednost

Iako 40 kW zvuči mnogo, stručnjaci ukazuju na važan koncept: energetsku kvantnu prednost. Ako klasični superračunar troši nekoliko megavata (MW) da bi mesecima rešavao kompleksnu simulaciju molekula, a kvantni računar završi isti posao za nekoliko minuta trošeći 40 kW, ukupni energetski otisak kvantnog rešenja je zapravo dramatično manji.

• Kriogeni sistemi: Odgovorni za preko 90% ukupne potrošnje sistema.
• Kontrolna elektronika: Mikrotalasni impulsi i laseri koji upravljaju kubitima troše preostalih 10%.
• Skalabilnost: Sa novim modularnim dizajnom iz 2025. i 2026. godine, potrošnja po kubitu počinje da opada zahvaljujući efikasnijim hladnjacima.

Budućnost i lokalni uticaj

Za naš region, integracija kvantnih resursa u nacionalne data centre zahteva ozbiljno planiranje energetske mreže. Prelazak na fotonske kvantne računare, koji mogu raditi na znatno višim temperaturama (blizu sobne temperature), obećava smanjenje potrošnje za čak 80% u naredne tri godine. Do tada, kvantni računari ostaju „žedni“ električne energije, ali njihova sposobnost da optimizuju samu energetsku mrežu mogla bi biti ključ za rešavanje globalne energetske krize.