Kvantni jaz: Da li će samo bogate nacije profitirati od kvantne ere?

Sredinom 2026. godine, kvantno računarstvo više nije teorijska disciplina rezervisana za univerzitetske laboratorije. Sa najavama vodećih tehnoloških giganata o stabilnim sistemima koji premašuju prag od 1.000 logičkih kubita, ušli smo u eru gde se kompleksni problemi sklopova lekova i optimizacije globalnih lanaca snabdevanja rešavaju u minutima umesto u decenijama. Međutim, dok proslavljamo ove uspehe, na horizontu se jasno ocrtava novi problem: kvantni jaz.

Visoka cena ulaznice u kvantni klub

Izgradnja i održavanje kvantnih postrojenja zahteva resurse koje većina država jednostavno nema. Ne radi se samo o enormnim finansijskim sredstvima, već i o specifičnoj infrastrukturi – od kriogenih sistema koji rade na temperaturama blizu apsolutne nule, do visoko specijalizovanog kadra koji se decenijama školovao na zapadnim ili istočnim elitnim institutima. Trenutno, preko 80% svetskih patenata u domenu kvantne ispravke grešaka (Quantum Error Correction) drže svega četiri države.

Kvantni kolonijalizam ili demokratija putem klauda?

Zagovornici optimističnog scenarija ističu da će manje države, uključujući i naš region, moći da koriste kvantnu snagu putem klaud servisa (Quantum-as-a-Service). Ipak, stručnjaci upozoravaju na opasnost od nove vrste zavisnosti. Ukoliko nemate sopstveni kvantni hardver, vaši najosetljiviji podaci, strateški algoritmi i nacionalna bezbednost zavise od infrastrukture koja se nalazi hiljadama kilometara daleko, pod jurisdikcijom druge države.

• Tehnološka zavisnost: Rizik od gubitka pristupa kritičnim resursima u slučaju geopolitičkih tenzija.
• Odliv mozgova: Najbolji inženjeri iz manjih zemalja odlaze tamo gde je hardver dostupan.
• Ekonomski disparitet: Primenom kvantne optimizacije, bogate ekonomije postaju još efikasnije, dok ostali zaostaju u produktivnosti.

Gde je tu naša pozicija?

Za zemlje poput Srbije i suseda, strategija se mora menjati. Umesto pokušaja da se takmičimo u izgradnji sopstvenog univerzalnog kvantnog računara, fokus mora biti na razvoju kvantno-otporne kriptografije (Post-Quantum Cryptography) i obuci softverskih inženjera za pisanje kvantnih algoritama. Moramo se pozicionirati kao stručnjaci za aplikativni sloj, pre nego što jaz postane nepremostiv.

Zaključak

Kvantna era obećava rešavanje najvećih izazova čovečanstva, ali bez globalnog konsenzusa o deljenju znanja i tehnologije, rizikujemo svet u kojem će se moć meriti kubitima. Pitanje iz naslova ostaje otvoreno, ali odgovor u velikoj meri zavisi od toga koliko će međunarodne institucije uspeti da nametnu principe 'Kvantne solidarnosti' u godinama koje dolaze.